Kako pravilno skladištiti zrno posle žetve: vlaga, temperatura i štetočine

Zašto se prava vrednost roda gubi posle žetve, a ne na njivi

Poljoprivrednici često najviše pažnje posvete onome što se dešava na njivi, izboru semena, đubrenju, zaštiti od bolesti i korova, a period posle žetve dožive kao formalnost. U praksi je situacija drugačija. Dobar deo gubitaka u kvalitetu i vrednosti robe dešava se upravo nakon što je zrno već ubrano, u periodu čuvanja do prodaje. Nepravilno skladištenje ume da poništi rezultat cele sezone brže nego bilo koja bolest na njivi.

U Open Agro svakodnevno se susrećemo sa robom koja stiže u naš magacin u Ravnom Selu, i primetili smo da se najveći broj problema svodi na tri faktora: vlagu, temperaturu i štetočine. U ovom tekstu objašnjavamo zašto su ovi faktori toliko važni i kako ih kontrolisati, bez obzira na to da li robu čuvate u sopstvenom skladištu ili je poveravate profesionalnom magacinu.

Vlaga zrna: faktor broj jedan koji određuje sve ostalo

Vlaga je najvažniji pojedinačni parametar koji utiče na bezbednost skladištenja. Zrno sa povišenom vlagom postaje idealna sredina za razvoj plesni i mikotoksina, a istovremeno pokreće proces disanja mase koji dovodi do samozagrevanja, čak i bez prisustva spoljašnje vlage.

Orijentacione granice bezbedne vlage za dužе skladištenje razlikuju se po kulturi:

• Pšenica – bezbedna vlaga za duže čuvanje je obično ispod 13 do 14%
• Kukuruz – zbog veće osetljivosti na samozagrevanje, poželjna vlaga za sigurno skladištenje je ispod 13 do 14%, uz dodatan oprez pri višim vrednostima
• Soja – preporučena vlaga za bezbedno čuvanje kreće se u sličnom rasponu, uz posebnu pažnju jer soja lakše puca i mehanički se oštećuje pri rukovanju kada je presuva

Ukoliko roba stiže sa vlagom iznad ovih vrednosti, neophodno je sušenje pre dužeg skladištenja, ili plan za brzu prodaju robe dok je vlaga još uvek u prihvatljivom, ali povišenom rasponu.

Zašto se zrno samozagreva i kako to prepoznati na vreme

Samozagrevanje je proces u kome vlažno zrno, usled disanja i mikrobiološke aktivnosti, počinje da oslobađa toplotu unutar mase. Ako se ne primeti na vreme, ovaj proces se ubrzava i može dovesti do ozbiljnog kvarenja velike količine robe u relativno kratkom periodu. Znaci na koje treba obratiti pažnju:

• Neprijatan, ustajao miris koji se javlja pri otvaranju silosa ili magacina
• Vidljiva kondenzacija na unutrašnjim zidovima ili gornjem sloju zrna
• Grudvanje ili slepljivanje zrna na pojedinim mestima u masi
• Povišena temperatura izmerena sondom u odnosu na okolnu temperaturu vazduha

Redovna kontrola temperature na više tačaka unutar skladišta, ne samo na površini, ključna je za rano otkrivanje problema, dok se šteta još uvek može ograničiti na manji deo mase.

Temperatura: tihi faktor koji se lako zanemari

Čak i kod zrna sa prihvatljivom vlagom, visoka temperatura ubrzava sve procese kvarenja, od gubitka klijavosti kod semenske robe do razvoja insekata koji se brže razmnožavaju u toplijoj sredini. Zato je, pored kontrole vlage, važno voditi računa i o:

• Provetravanju skladišnog prostora, kako bi se izbeglo zadržavanje toplote unutar mase
• Izbegavanju direktnog sunčevog zagrevanja metalnih delova skladišta, koje može lokalno povisiti temperaturu zrna uz same zidove
• Ravnomernoj raspodeli zrna prilikom skladištenja, kako bi se izbeglo stvaranje toplijih džepova unutar mase

Cilj je održati što ujednačeniju, nižu temperaturu kroz celu masu, a ne samo na mestima koja su lako dostupna za merenje.

Zaštita od štetočina: prevencija je jeftinija od sanacije

Insekti i glodari mogu za kratko vreme oštetiti značajnu količinu uskladištene robe, a njihovo prisustvo često se ne primeti dok šteta nije već napravljena. Osnovne mere prevencije obuhvataju:

• Temeljno čišćenje skladišnog prostora pre unosa nove robe, uključujući uklanjanje ostataka prethodne sezone koji mogu biti izvor zaraze
• Redovnu kontrolu prisustva insekata, vizuelnim pregledom i, po potrebi, postavljanjem feromonskih klopki
• Onemogućavanje pristupa glodarima, kroz dobro zaptivene otvore i redovnu kontrolu perimetra skladišta
• Odvajanje nove od starije robe, kako bi se sprečilo prenošenje eventualne zaraze

Preventivne mere sprovedene pre nego što se roba uopšte unese u skladište mnogo su jeftinije i efikasnije od naknadnog tretmana već zaražene robe.

Kratak podsetnik: šta proveriti odmah posle žetve

1. Izmeriti vlagu zrna pre odluke o dužem skladištenju
2. Osušiti robu ukoliko vlaga prelazi bezbedne granice za konkretnu kulturu
3. Očistiti skladišni prostor i proveriti prisustvo štetočina pre unosa nove robe
4. Redovno kontrolisati temperaturu na više tačaka unutar mase, ne samo na površini
5. Obezbediti provetravanje, kako bi se izbeglo zadržavanje vlage i toplote

Kako Vam Open Agro može pomoći

Open Agro raspolaže sopstvenim magacinskim prostorom u Ravnom Selu, gde redovno pratimo vlagu, temperaturu i opšte stanje uskladištene robe tokom celog perioda čuvanja. Umesto da se poljoprivrednik sam nosi sa rizicima skladištenja na sopstvenom gazdinstvu, robu može poveriti magacinu koji ove parametre kontroliše sistematski, uz mogućnost fleksibilne prodaje kada tržišni uslovi to opravdaju.

Za sve informacije o skladištenju robe posle žetve, kontroli vlage ili dogovoru oko termina isporuke u naš magacin, obratite nam se putem telefona +381 63 8137559 ili mejla open.agro.ravno.selo@gmail.com. Magacin za skladištenje robe nalazi se na adresi Ljubljanska bb, Ravno Selo.